Кичмена мождина

Болести мéкичмене мождине су резултат мúвишеструки и разноврсни патолошки процесиóгицос. Траума је узрокáс цомúн оф овајóн од мéигра кичме.

У зависности од вашег путаéносио, болести мéкичмена мождина се може манифестовати са променљивим моторичким оштећењем, чулни или функционалниóн аутоóмица.

То је уметностíцуло се центра ен ла анатомíњимаéигра кичме. Описи клíницас бáфизика уобичајених образаца мéкичмена мождинаáн везано за битне аспекте анатомијеíдо кичме.

Њихéкичмена мождина се налази унутар кичменог канала, шта јеá формиране рупама од 7 вратни пршљенови, 12 торáцицас, 5 лумбални, и 5 свето, који заједно чине кичмени стуб.

Њихéкичмена мождина се протеже од велика рупа до нивоа првог и другог вéслабински пршљенови (у рођењу, до другог и трећег вéслабински пршљенови).

Анатомíа и делови мéигра кичме

Њихéкичмена мождина се састоји од следећег 31 сегментима:

• 8 цервикални сегменти (Ц)
• 12 тор сегментиáцици или дорзални (Т)
• 5 лумбални сегменти (Л)
• 5 сакрални сегменти (С)
• 1 кок сегментíгео (Цо) – углавном вестигијални

Кичмени нерви се састоје од раíчулни нервни систем, који улазе у мéкичмена мождина на сваком нивоу, и раíмоторни пси, који излазе из мéтешко на сваком нивоу.

Кичмени нерви су именовани и нумерисани према месту њиховог појављивања.óн из кичменог канала.

А Ц1- 7 нерви излазе изнад њиховог вéодговарајућих пршљенова.

У Ц8 они настају прво између сéптима вéртебра цервикални и торáмачка.

Преостали нерви излазе испод њиховог вéодговарајућих пршљенова.

Дорзални рамус Ц1 – 4 је у регионуóн субокципитални.

Ц1 учествује у инервацијиóн од мúмишићи врата, укључујући и главу мúградоначелник комплекса века.

Ц2 носи осећајóн потиљак и скалп, заједно са инервацијомóн мотор на неколико мúмишићи врата.

Ц3 – Ц5 доприносе формирањуóн фр ​​нерваéјединствени и инервирају дијафрагму.

Ц5- Т1 обезбеђују моторичку контролу за горње екстремитете и мúсродних векова.

Њихéигра торáцица има 12 сегментима и омогућава моторичку контролу торакоабдоминалне мускулатуре.

Лумбални и сакрални делови мéдула имати 5 сегменти сваки.

од 2- С2 обезбеђује моторичку контролу у доњим екстремитетима и мúсродних векова.

Цонус медулларис је завршетакóн у облику конуса од мéигра кичме.

Код пиамадре садржеúкаудално као филум терминале а травéс из дуралне кесе и умеће у тртица.

Кокцикс има сóто 1 кичмени сегмент.

Тхе коњски реп (од латíн, коњски реп) је збиркаóнеíцес кичмених нерава, сакралне и лумбалне кости које путују каудално пре него што изађу у одговарајуће интервертебралне отворе.

Њихéкичмена мождина се завршава на нивоу Л1 пршљенова – Л2.

Раíтрбушни и дорзални цаес

Тело вéлула (односно, тхе сома) Истокá у предњем рогу у паруéспинални нкуима.

Нивои рефлексних центара клíрелевантне су само следеће (нивои спиналних рефлексних центара представљени су у парéнтесис, и узети у обзир варијације анатаóлискуна у инервацијиóн):

• БíАкције – Ц5 / 6
• Бракиорадијална – Ц5 / 6
• ТрíАкције – Ц7 (Ц6- 8)
• флексори прстију – Ц8 (Ц7-Т1)
• Кнее – Л3 (Л2- Л4)
• Чланак – С1 (Л5- С2)
• Раíови дорсали (чулни)

Ћелијска тела чулних нерава налазе се у ганглијама раíдорзални з.

цада раíдорзални з садржи улазне податке из свих структура унутар дистрибуцијеóн његовог одговарајућег сегмента тела.

Мапа дерматома приказује сензорне дистрибуције за сваки ниво. Ове карте се донекле разликују према мéсве коришћено у његовој изградњиóн.

Грáфикаси се заснивају на ињекцијиóн од анестéлокални музичари на демоóн ра ганглијаíдорзални з појединачних трака континуиране хипоалгезијеúа уздужно од периферије до кичменог стуба.

Постоје карте изведене из других мéсве, попут посматрањаóн из дистрибуцијеóн од херпес зостер лезија или пресекаóн желимúргиц од раíз, показују дисконтинуиране обрасце.

Да инервирамóн од једног дерматомног сегмента до другог се значајно преклапа, мáс аúн за додир него за бол.

Како дерматоми путују са задње стране тóрак и стомак, који имају тенденцију да потоне испод.

Дерматоми

Лос дерматомас цлíважни су само следећи:

• Ц2 и Ц3 – Задња глава и врат
• Ц4 и Т2 – суседне једна другојí на врху тóрак
• Т4 или Т5 – брадавице
• Т10 – пупак
• горњих екстремитета – Ц5 (предње раме), Ц6 (палац), Ц7 (прстима íиндекс и по), Ц 7/8 (домали прст), Ц8 (прстом меñиц), Т1 (унутрашња подлактица), Т2 (унутрашња надлактица), Т2 / 3 (пазух)
• доњих екстремитета – Л1 (предњи горњи део бутине – ентеријер), Л2 (горњи део бутине), Л3 (колено), Л4 (малéоло медиал), Л5 (задњи део стопала), Л5 (прсти на ногама 1-3), С1 (прсти на ногама 4, 5; малéоло бочно)
• С3/Ц1 – Опет

Више макрослотоваóштуке се уочавају на површини мéигра кичме. Њихáс истакнута је предња средња фисура, шта јеá заузима предња кичмена артерија.

Задњи средњи жлеб је мање истакнут.. Предњи и задњи нервни корени излазе у антеролатералним и постеролатералним браздама..

Спољашњи део мéигра кичме

Спољашњи део мéкичмена мождина се састоји од беле материје, док унутрашњи део чини сива материја.

Бела материја укључује 3 забавноíнаочаре: постериор, бочни и предњи. Сваки садржи узлазни и силазни тракт.

Растезање се обично назива комбинацијомóн његовог порекла и одредишта; на пример, Кортикоспинални тракт настаје у можданој кори и завршава се у мéигра кичме.

Сива материја се може поделити на 10 листова/слојева или у 4 делови:

• предњи или трбушни рог (односно, моторних неурона; лáпретње 8, ИКС, и део ВИИ)
• Постериорно или дорзално (односно, чулни део; лáминас И – ВИ)
• међузоне (односно, повезани неурони; лáрудник ВИИ)
• бочне рогове (односно, део међузоне, присутна у тор сегментимаáцици и лумбални, где су симпатички неурониáтикови).

Неурони сиве материје мéкичмена мождина такођеéн су организоване у колоне или нúкључеви.

Желатинаста супстанца и нúправилно чулно језгро простиру се кроз цео мéкичмену мождину и примају импулсе бола.

Остало бр.úкључеви, као што је бр.úЦлео Цларке, Истокáн презент сóто у одређеним сегментима.