Кичмени стуб, шпагетиéн какоúобично се назива кичма, Истокá састављена углавном од вéпршљенова, дискови и мéигра кичме. Ацтúкао канал комуникацијеóн за мозак, овихñале који се преносе и примају прекоéс оф тхе мéигра кичме.
Када дође до повредеóн у мéкичмена мождина ток информацијаóн од те тачке доле престаје. Овај прекид у упутствима за руке, ноге и друге делове тела избегаватиá натерати особу да се креће, дисање (у неким случајевима) и омета или зауставља сваки осећај сензацијеóбез додира.
делови кичме
- Цервикални / Ц 1-7
- Торáмачка / Т 1 – 12
- Лумбални / Л 1-5
- Сацра
- Цокíгеа
Њихéкичмена мождина је сноп вéнервне ћелије и везана влакна која се протежу од можданог стабла до доњег дела леђа. Њихéкичмена мождинаá заштићена својеврсном тúкост нел састављен од вéртебра односноáн одвојени мембранама које се називају дискови. Мозак шаљеíи саñалес тхеéтравéс оф тхе мéигра кичме, дајући упутства ногама, руке и друге áобласти тела.
Тхе Вéпршљенова
Хаи 33 вéпршљенова који чине структуру костију кичме, са полусраслим и формирајући кокцикс.
Дискотеке
сваки вéТо је кичмаá одвојено меком коштаном материјом, под називом а дискотека, какав чинúјош као цојíн и печат у исто време. Споља су отпорни, унутра имају лíзашто мáтип меког гела, дискови седеúгодине између сваке вéртебра. Замислите их као неумáтицос за аутоóбочно подло, испуњен густим гелом. Кад ти ауто пређе преко рупе, ел неумáгумени кундак мало помаже да се апсорбује удар. На исти начин, сваки пут када се крећемо, кичмени дискови мењају облик у односу наóне са кретањем. Као и многе структуре у телу, дискови су мултифункционални. Они су амортизери, повезују и штите кости пршљенова.
АНАТОМИЈАÍА ÓСЕА
Колумна цервикална
Има седам костију или вéртебрас цервицалес. Вратне кости суáбез дизајнаñперле како би се омогућио флексиóн, проширењеóн, и окретање главе. Ово су мáсамо малиñони који их дајуáс вéпршљенова, каоí омогућавају већу количину кретања.
сваки вéвратни пршљен се састоји од два дела, тело и заштитни лукóн за мéкичмена мождина која се назива неурални лук. сваки вéпршљен артикулише са горњим и доњим.
тор колонаáмачка
у регионуóНе на грудима, тор колонаáцица је причвршћена за ребра. Хаи 12 вéпршљенова у регионуóн торáмачка.
Кичмени канал у региóн торáцица је релативно мáсамо малиñили да је áцервикалне или лумбалне области. Ово чини мéкичмене мождине у пределу грудног кошаáцица је под повећаним ризиком ако дође до прелома.
Покрет који се јавља у торакалном стубуáцица је углавном ротациóн. Ребра спречавају флексиóн у страну. један малиñКоличина покрета се јавља у флексијиóн напред и назадáс.
Лумбосакрални стуб
Тхе Вéлумбални пршљенови су велики, широка и дебела. има пет вéпршљенова лумбалне кичме. На вéртебра лумбални мáс баја, Л5, артикулише са сакрумом, а сакрум се спаја са карлицом.
Главни покрети доњег дела леђа су савијање напред и посезање уназад.áс. Шпагетиéне долази до флексијаóнема бочно.
НЕУРОАНАТОМИЈА
Као што је кичмени стуб подељен на регионе: цервикални, торáцица и лумбални, шпагетиéн чини мéигра кичме. свака порцијаóн од мéкичмена мождина је подељена на неуронске сегментеóпосебна магијаíми остајемо.
Њихéцервикална кичмена мождина је подељена на осам нивоа. Сваки ниво доприноси различитим функцијама у врату и рукама. Сензације тела се на сличан начин преносе са коже и других делова тела са врата, рамена и руке до мозга.
у регионуóн торáцица нерава мéподршка за снабдевање кичмене мождине мúгрудни мишићи при дисањуóне и кашаљ. Овај регионóн тамбиéн садржи нерве у симпозном нервном системуáтицо.
у лумбосакралном подручју, њихéкичмена мождина и нерви одговарају ногама, карлице и црева и бешике. Осећаји стопала, ноге, карлица и доњи део стомака се преносе крозéс нерава и мéлумбосакралне кичмене мождине до главних сегмената и, Коначно, до мозга.
Вíтако нервозан
има много вíнерви који преносеñалес од врха до дна мéигра кичме. Неки пружају сензацијуóн са коже на друге делове тела. Други пружају сензацијуóн из структура мáс дубоким као што је óоргана у абдомену, карлице или других áреас. Други нерви преносеñале из мозга у тело. А други раде на нивоу мéкичмене мождине и актúчак и као посредници у процесу преносаóн од сеñал.
Вíас сензорни
сензације из тела, као што су топлота, фрíО, бол, и додир, се преносе преко коже и других делова тела до мозга. То је вíтако се зову вíас сензорни.
Једном када знамñалес улазе у мéигра кичме, приблíјош до мозга. Различите врсте сензација шаљу различити вíкао, позива “проширења”. Екстензије које преносе бол и температурне сензације у мозак суáн у средњем делу мéигра кичме. Ове екстензије се зову “еспиноталниáмицас”. Остале екстензије носе осећајóн положајаóн и лагани додир. Ови нервни импулси се преносе дуж задњег дела мéигра кичме.
Вíкао нервозан илиóизнајмљивање
Друга врста посебних нерава су аутономни нерви.óномос. себи нервиóимена се деле на две врсте: прости нервиáтикови и парасимпсиáтицос.
Ауто нервни системóноме утиче на невољне активности као што су мúсрчана врећаóн, и глáундуле које ослобађају одређене хормоне. Контролише кардиоваскуларни систем, дигестивни и респираторни.
Ови системи углавном раде “невољно”. Функцијаóглавни н ауто нервног системаóномо је одржавање стабилног унутрашњег окружења у телу. срцеóн и крвни судовиíнеос контролише аутономни нервни системóиме.
прости нервиáтикови помажу у контроли крвног притискаóн артеријски на основу захтева фíфизике наметнуте телу. Шпагетиéн помаже у контроли откуцаја срцаíаца. прости нервиáтицос, када су стимулисани, направи срцеóн лата мáс рáЈа питам.
прости нервиáтицос
прости нервиáТицос узрок између осталог, ви га стежетеóброј крвних судоваíнеос по целом телу. Када се то деси, количина крви која се вратила у срцеóн повећава. Ови ефекти се повећавајуáНисам узеоóн артеријски. Остали ефекти укључују повећање знојењаóн и повећана раздражљивост или осећајóнема анксиозности.
Када дође до повредеóн у мéигра кичме, на или изнад нивоа Т6 нерви симпáТицос под повредомóн су одвојени од нерава изнад. Ови се настављајуúа ради аутоматскиáтица једном перíухо кичменог шока је завршено.
Све што стимулише нерве једноставноáтикови могу узроковати да постану хиперактивни. Ова прекомерна активност нерава симпáтикови су оно што се назива аутономна дисрефлексијаóмица.
Парасимп нервиáтицос
Парасимп нервиáтицос актúипак на начин супротан простим живцимаáтицос. Ови нерви имају тенденцију да прошире крвне судове.íнеос и да успори срцеóн. Нерв мáс важна ношење парасимп влаканаáтицас је вагусни нерв. Овај нерв носи сеñалес парасимпáтикови у срцуóн за смањење фреквенције картицеíаца. Други нерви одговарају крвним судовима.íнеос оф тхе óтрбушних органа и коже.
Парасимп нервиáТицос настају из два áреас:
А). Влакна која инервирају óоргана абдомена, срцеóн, плућа и кожа изнад струка почињу на нивоу мозга и мéвеома висока кичмена мождина.
Б). Нерви који инервирају óрепродуктивни органи, карлица и ноге почињу на нивоу сакрума, о на дну од мéигра кичме.
послеéс повредеóн од мéигра кичме, парасимп нервиáтикови који почињу у мозгу се настављајуúи даље ради, чак и током фазе спиналног шока. Када се јавља дисрефлексија?, парасимп нервиáТицос покушава да контролише рáтражити повећање притискаóартеријски н смањењем срцаóн.
